ОСТРВО (2)
![Слика](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4ATeDoKq_Y6-VsnHGkjzTcHcqR2taceysxdygDaMCI8kcRCT2kVBoovsXSpnRzAVg5P3cKg1P-l3kqL0Vblq_A4N7WiMn3XgbRj9FX9cCepc3_yaQM9KHzKZQVkVeG4HCz7eVcAwWwWI/s320/1535807910302.jpg)
ОСТРВО (2) 8. „Од ране младости сам био добар у забављању стоке по шатрама, кафанама и распалим хотелима. Прешао сам целу Ибарску и још пар магистрала, уздуж и попреко. Свирао сам хармонику, имао све зубе и косу, тако да сам био популаран у народњачким круговима. Кезио сам се и притискао дугмиће као ретко ко. Понекад бих и запевао, али то ми је ишло од руке знатно слабије. Стока је волела полуголе, дебеле певаљке и ту није било збора. Још ако испадне сиса или севне чавка, сви падају у екстазу, која се народски зове „дерт“. После је на рукама однесу право у мотелску собу, а „менаџер“ стоји на вратима и броји паре“, тако је говорио Паја Хармоникаш, а ја сам га гледао закрвављених очију, јер сам попио три пива и две лозе, своју дневну дозу у то време. Гледао сам га и слушао све док се његова глава није почела развлачити с леве на десну страну, а очи и уста претварати у велике, црне рупе. Нјегов глас звонио је у мојим ушима као црквени торањ, бубњало ми је у грудима, а лок